Iako na prvi pogled ljudi često misle da se radi o istim penušavim vinima razlika je ogromna. Jedina sličnost izmedju ova dva vina su njihovi mehurići. Dok se Prosecco proizvodi u Italiji i vezan je za regiju Veneto, šampanjac je vezan isključivo za Francusku pokrajnu Champagne i samo vina iz te regije mogu se nazivati šampanjcem. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je za boce penušuvaih vina korišćeno deblje staklo u odnosu na klasično vino kako bi izdržale veći pritisak.
Kako se proizvodi Prosecco?
Treba napomenuti da postoje dva načina proizvodnje penušavih vina i to su Tradicionalna ili Šampanjska metoda koja se koriste za proizvodnju šampanjca i Šarmat ili Tank metoda za proizvodnju Prosecca. Prosecco je mnogo lakše proizvesti pa je samim tim i cena znatno niža u odnosu na šampanjce. Proces sa satoji iz dve fermentacije i kod Prosecca se obe odvijaju u tankovima. Nakon što se grožđe ispresuje proces prve fermentacije započinje tako što se dodaje liker na bazi šećera i kvasca, usled toga odmah se i druga odvija u tanku stvarajući CO2, odnosno mehuriće. Kao rezultat toga dobijaju se voćna, sveža i aromatična vina koja mogu izaći na tržište već posle nekoliko meseci.
Zašto je Šampanjac toliko skup?
Legenda kaže da je Monah-Dom Perignon izumeo i otkrio proces proizvodnje penušavih vina. Ne znamo da li je to istina ali on svakako ima veliku ulogu u svetu penušavih vina jer je unapredio postojeće tehnike i podigao kvalitet vina. Sam proces proizvodnje šampanjca je zahtevan. Pre svega berba grožđa je ranija u odnosu na mirna vina jer grozd mora da sadrži viši nivo kiselina i niži nivo šećera. Nakon što se ispresuje grožđe proizvodi se mirno vino koje je u ovom slučaju bazno. Sledi druga fermentacija gde se u bazno vino dodaje takozvani liker koji je mešavina vina, šećera i kvasaca. Vino se zatim razliva u flaše zatvarajući se krunskim čepom i boce se skladište u podrume u horizontalnom položaju gde odležavaju i do nekoliko godina. U flašama se stvaraju mehurići i tu ostaju zarobljeni. Nakon višegodišnjeg odležavanja kvasac iz boce se razlaže i stvara plemeniti talog koji je potrebno ukloniti što nas dovodi do dva nova procesa. Prvi proces je da boce prebacimo u vertikalni položaj gde čep gleda na dole kako bi se talog spustio. Drugi se odnosi na to da gornji deo flaše potapamo u tečnost koja zamrava deo gde se talog nalazi. Usled pritiska čep izleti ali i deo vina koji se nadoknađuje tako što se dodaje mešavina od šećera i vina gde upravo od te količine šećera zavisi stil Šampanjca (da li će biti Extra Brut, Brut, Extra Dry…) Sledi završan proces gde se šampanjac zatvara čepom od plute i stavlja se zaštitni kavez kako bi se osiguralo vino od pritiska. Kao što možemo videti proces je izuzetno zahtevan i potrebno je da prođe 3, 4, 5 pa i više godina pre nego Šampanjci izađu na tržište stoga i ne čudi zašto je on toliko skup.
KADA JE PRAVO VREME ZA PENUŠAVA VINA?
Kod ljudi postoji verovanje da se penušava vina piju isključivo u specijalnim prilikama i povezuju se sa proslavama. Mi vas pozivamo da i kada nije poseban povod otvorite bocu i otkrijete nove ukuse koje možda nećete naći u mirnim vinima. Ukoliko se odlučite za Prosecco naići ćete na sveže, herbalne, aromatične i voćne tonove a ako se ipak odlučite za Šampanjac tu ćete naći i neke puteraste tonove kao i ukus prepečenog hleba koji je nastao usled višegodišnjeg taloženja kvasca u flaši. Za šta god da se odlučite nećete pogrešiti, a naša preporuka nalazi se na linku ispod:
https://picenatockice.rs/product-category/vina/penusava-vina/
Izvor informacija dnevna doza vina-online škola vina